Живот прасећи – Сретен Станчевић

ЖИВОТ ПРАСЕЋИ

 

На пољани широкој крај старога салаша,

око крмаче прасићи радосно скакућу,

гуркају се и скиче од велике среће,

и понекад трапаво на маму насрћу.

 

А мати ко мати стрпљиво лежи даље,

ал погледом им назначи да мало боље пазе,

а прасићи – врпољци одмах се уз мајку своју свију,

да утеше је брзо, па се са њом мало мазе.

 

И цео дан брзо прође, у љубави, радости и игрању,

и кад мама прасиће позове да морају кући поћи,

какве ли туге што морају напустити то дивно поље,

ал мати ко мати, загрли их и обећа, да ће и сутра моћи доћи.

 

А кад стигоше до салаша, прасићи се у бару сјурише,

о колке радости што се ваљају у тој блатњавој срећи,

па кад се од игре уморише, мајка их на спавање позове,

како је радостан и срећан, тај њихов живот прасећи.   

 

(Сретен Станчевић)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>