Хвала свим мајкама! – Сретен Станчевић

ХВАЛА СВИМ МАЈКАМА!

 

Вратих се касно,

у ситне сате,

и нехајно капут

у ћошак винем,

а на вратима собе

спазих мајчине очи сузне,

и зачух шапат нежни,

јеси ли уморан сине?

 

Безброј сам пута

у гневу прасно,

налазећ мајку

у бдењу крај свеће,

 и кад се из саобраћајке страшне

једва жив спасох,

само иронично мајци рекох,

ма имо сам луде среће.

 

О Боже драги,

колико сам плако,

кад крај иконе старе

мајчин крстић видех,

што ми у руку ономад даде и рече,

да ми се нађе за пут,

заплаках као дете мало,

клекох,и страшно се застидех.

 

О мила моја мати,

хвала ти што си ме с муком ипак родила, 

и што је твоја рањена душа,

за мене увек нежна и блага била,

што си нашла снаге,

да ми прашташ то што нико не би мого,

и што си ме у свакој мојој боли,

увек у твоје топло крило свила.

 

 Тек сад те разумем мајко,

и плачем над гробом твојим,

и  док стишћем твој крстић у руци,

за опрост Богу се молим,

за све твоје муке и патње,

које сад у души осећам јако,

опрости ми мајко,

што ти не могу показат колико те волим. 

 

Свака твоја реч љубави

сад одјекује у ушима мојим,

и скрушене молитве Богу,

које си због мене до зоре говорила,

хвала ти мајко, јер сам се као блудни син

покајао и вратио Богу,

чију си безусловну љубав и милост,

целим животом и делима творила.

 

Зато вас молим мила браћо,

не срдите више мајке ваше,

јер не знате колко су крхка

њихова срца нежна и блага,

мајке су сличне Христу,

јер Христив дух у души својој носе,

уче милости и љубави,

која им је од Бога за спасење наше дата.

 

Хвала свим Мајкама!

–

(Сретен Станчевић)