ХВАЛА СВИМ МАЈКАМА!
Вратих се касно,
у ситне сате,
и нехајно капут
у ћошак винем,
а на вратима собе
спазих мајчине очи сузне,
и зачух шапат нежни,
јеси ли уморан сине?
Безброј сам пута
у гневу прасно,
налазећ мајку
у бдењу крај свеће,
и кад се из саобраћајке страшне
једва жив спасох,
само иронично мајци рекох,
ма имо сам луде среће.
О Боже драги,
колико сам плако,
кад крај иконе старе
мајчин крстић видех,
што ми у руку ономад даде и рече,
да ми се нађе за пут,
заплаках као дете мало,
клекох,и страшно се застидех.
О мила моја мати,
хвала ти што си ме с муком ипак родила,
и што је твоја рањена душа,
за мене увек нежна и блага била,
што си нашла снаге,
да ми прашташ то што нико не би мого,
и што си ме у свакој мојој боли,
увек у твоје топло крило свила.
Тек сад те разумем мајко,
и плачем над гробом твојим,
и док стишћем твој крстић у руци,
за опрост Богу се молим,
за све твоје муке и патње,
које сад у души осећам јако,
опрости ми мајко,
што ти не могу показат колико те волим.
Свака твоја реч љубави
сад одјекује у ушима мојим,
и скрушене молитве Богу,
које си због мене до зоре говорила,
хвала ти мајко, јер сам се као блудни син
покајао и вратио Богу,
чију си безусловну љубав и милост,
целим животом и делима творила.
Зато вас молим мила браћо,
не срдите више мајке ваше,
јер не знате колко су крхка
њихова срца нежна и блага,
мајке су сличне Христу,
јер Христив дух у души својој носе,
уче милости и љубави,
која им је од Бога за спасење наше дата.
Хвала свим Мајкама!
–
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply