МАМИН ЈУНАК
Он се ни вука не боји,
у бојанки када га боји,
ни велике змије шарене,
кад храбро је цртати крене.
Не боји се ни папирног змаја,
купљеног још прошлога маја,
ни великог страшнога лава,
на слици што чврсто спава.
Не боји се ни мачке кад скочи,
увек кад затвори очи,
ни звука из страшнога филма,
уши кад зачепи прстима.
Не боји се чак ни мрака,
кад светло му упали бака,
ни лекара кад с мамом пође,
нит’ зубара кад и тата дође.
А јунак кад пође на спавање,
лепо своје мале ствари сложи,
и узвикну: сутра у победе нове!
а часно оружје у кутију одложи.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply