РАШИН МИЦАК
Раша много Мицка воли,
старог шареног мачка,
ал’ не разуме зашто бежи,
кад почне уши да му чачка.
И кад му око дира,
у шупу одмах се сјури,
а ако га за брке чупа
брзо негде одјури.
Чак и кад му реп повуче,
и то му много смета,
ни шапу да му ухвати,
ни тако са њим да шета.
Буни се и кад је пробо’
да зајаши мало Мицка,
а изгледа да му не прија
ни да га гурка док се лицка.
Ни колач од песка баш не воли
ни супицу коју Раша прави,
и одмах на дрво побегне
кад хоће у уста да му их стави.
Раша би се игро, ал’ Мицак неће,
ил’ је на дрвету, ил’у хладу лежи,
у задње време баш је чудан,
кад види Рашу он одмах бежи.
(Сретен станчевић)
Leave a Reply