УКУС ТВОЈИХ ПОЉУБАЦА
Мирис липе подсетио ме је на укус твојих пољубаца.
Медена роса жарила је усне жедне слатког нектара.
Рој пчела пркосно је бранио своју територију,
док сам дохватала гроздасте жуте цветове
у страху да ми се инсекти не заплету у косу.
Нема слаткоће без бола, помислих, после једног убода,
други нисам дочекала, повукла сам руку са цвета.
Повукла сам руку давно и са твог длана
лишена драгоценог додира.
Повукла сам се у сенку која те прати – невидљиво.
Убод пчеле био је сличан убоду који живот наноси изненада
и затиче те неспремног да прихватиш бол која је неминовна.
Ипак, мирис липе и даље ме подсећа на укус твојих пољубаца.
Бол од убода шири се телом. Сва се претварам у бол –
коју може ублажити само додир твог напуштеног длана.
Leave a Reply