VÁRAKOZÁS
Ebédkor még egy teritékkel
Több kerül az asztalra.
Kopogva az ajtódon
Járunk be még a szobádba.
A szobapapucsod is álmosan tátong.
Csak fotókon es a facebookon látunk.
Torokszoritó még
A búcsú emléke
S egyre nehezebb a lelkem töle.
De már be-be villan a nap
Amikor cik-cakkos, hosszú úton
Egy rövid időre
Végre ismét haza jutsz.
Haza, ahol egyszerűen
Mindig is létezel.
Benne a ház alapjában,
A falakban,
Minden kedves zeg-zugban.
Haza, amit soha többé nem lelsz meg,
De ami után mindig is áhitozol.
Чекање
Код ручка
Још се ставља
тањир више.
Куца се на твоја врата
прије него што се уђе.
Собне папуче ти
лењо зевају,
виђамо те само
на фоткама и фејсбуку.
успомена растанка
још грло стеже,
па временом и души
све теже.
Али засветле тренуци
Радосног повратка.
На кратко време опет кућа,
у чему си ти заправо
у темељу, у зидовима,
свим драгим местима.
Дом, који с нама стари
и исту је више нећеш наћи …..
А за њом ћеш увек чезнути.
Leave a Reply