ПОНОСАН САМ
Поносан, што знам да волим
и за помоћ ближњих молим
што од срца брату дајем
што још искрено се кајем.
Поносан, што туђе нећу
и што свима желим срећу
што ми љубав срце греје
зна да плаче и да се смеје.
Поносан, што гладног храним
болесног и сиротог браним
што се трудим да волим људе
па и непријатеље који ми суде.
Поносан што Србин јесам
што на лицемере сам бесан
што не ћутим кад слабе газе
што опомињем да мале пазе.
Поносан што уз Христа стојим
што се силника и смрти не бојим
што душу дајем за борбу часну
за крст Христов и слободу златну.
Поносан на доброчинство
на српско чојство и јунаштво
на косовски завет и жртву
за Христа и небеско царство.
Поносан на веру своју
на православну цркву моју
на мученике и светитеље њене
на претке часне и поштене.
Поносан што могу да сведочим
речима и делима својим
да у Христа Бога верујем
док живим и док постојим.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply