историјат

        

       Клуб песника ОРФЕЈ Суботица, основало је седамнаесторо ентузијаста 22. новембра 1995. године. 

Од оснивања до данас, Клуб је имао преко 100 чланова, који су током времена отишли неким својим путем, а на њихово место долазили су нови песници. Клуб данас броји 30 редовних чланова. 

Осим из Суботице, имамо чланова из Новог Сада, Београда и Сомбора.

             

                                         СЕЋАЊЕ НА НЕ ТАКО ДАВНУ ПРОШЛОСТ…

            БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ДЕЧЈИ ПЕСНИЧКИ МАРАТОН

 

 Клуб песника „Орфеј“ Суботица је био суорганизатор 2 „Дечја песничка маратона“ и организатор 9 /1999. није одржан/ Маратона који су прерасли у међународне сусрете деце песника од 7 до навршених 17 година. Први „Дечји песнички маратон“ одржан је 15. јуна 1996. Године, када се на расписани  конкурс пријавило 15 учесника са 46 радова, а на последњи, 12. Маратон пријавило се 157 учесника са 436 радова, па би се из ових података могло закључити да је Дечји маратон бројчано растао како су пролазиле године. Ипак, највећи број радова приспео је на трећи сусрет 1998. год. – чак 983 од 192 аутора. Идејни творац Дечјег маратона и знака маратона био је песник и књижевник Симо Голубовић, један од оснивача „Клуба песника Орфеј“.

 Пријављивала су се деца из свих крајева бивше Југославије, потом из преименоване и прекројене наше државе која је постајала све мања, али су се деца-песници и даље јављали из тада већ региона, затим Немачке и Мађарске.

 Поетске радове малих и младих песника оцењивао је стручни жири у коме су се налазили међу осталима – проф. Радомир Бабин, књижевник Давид Кецман Дако, песник Душко Трифуновић, песници и књжевници Михаило Вујанић, Момчило-Мошо Одаловић, Недељко Терзић, Ема Хорват проф. и други.

Радови су били подељени према узрасту аутора у три старосне категорије и то – 1. кат. од 7 – 10 навршених година, 2. кат. од 11 – 14 навршених година, 3. кат. од 15 – 17 навршених година. Жири је увек имао веома тежак и деликатан задатак да одабаре три најбоља рада у свим категоријама и прогласи свеукупног победника Маратона.

 Завршна приредба – или прави песнички маратон одржавао се почетком јуна месеца у амфитеатру Отвореног /раније Радничког/ универзитета, где су деца-песници имали неограничено време да говоре своје стихове, а предахе измађу стихова попуњавали су програми класичног и модерног балета, фолклора, инструменталиста и представе кратке форме. Најузбудљивије је ипак  било проглашење победника, подела поклона и признања уз бурно одобравање  публике – учесника и наставника суботичких школа, наставника и родитеља који су допутовали са учесницима и других многобројних посетилаца.

Дакле, „Међународни Дечји песнички маратон“ је био јединствена манифестација у организацији „Клуба песника Орфеј“ који је улагао велике напоре да прибави средства од донатора како би се учесници и гости скромно угостили, схватајући колики значај има овај „расадник песника“ – како смо га називали, јер је свакако тачно да су многи млади песници постали познати и афирмисани баш захваљујући Дечјем песничком маратону који се одржавао у Суботици.

збирка зборника са дечијег маратона

Када смо успели од донатора добити довољно средства, штампали смо зборнике изабраних радова учесника маратона, за наслове смо узимали /позајмљивали/ стихове из њихових песама, па смо тако успели штампати зборнике под насловом – ЗВЕЗДЕ У ПЕСМУ НЕУМОРНО ТКАМ, са 3. и 4. Маратона, затим  СВЕ БОЈЕ ДУГЕ У НАМА СЕ СЛИЈУ са 5. и 6. Маратона, У МОЈОЈ ДУШИ РАЂА СЕ ДУГА, са 7. Маратона, ПЕСМА ЈЕ СТАНОВНИК СРЦА, са 8. Маратона, ЗАГЛЕДАЈ СЕ У СРЦЕ ДУБОКО, са 9. и 10. Маратона, и коначно – У МОМ ПОГЛЕДУ ЈЕ ЦЕО СВЕТ, са 11. и 12., уједно и последњег Дечјег песничког маратона. Већина зборника били су двобројеви, баш због материјалних /не/могућности.

Ако нисмо добавили довољно новчаних средстава од донатора /а бивало их је све  мање/ штампали смо билтен „Лира“ па је тако за 9. маратон урађена „Лира“ под насловом ЗРЕЛИ БИСЕРИ ЗАМЕДИЛИ У ГРОЗДУ, а за 11. маратон билтен под називом ОСМЕХОМ ШИРОМ ОТВОРИ ВРАТА.

 Сада се већ са носталгијом сећамо ове лепе манифестације која је просто замрла 2008. године,  због недостатка материјалних средстава, па ипак, 2009. чак и 2010. године пристизале су велике смеђе коверте са песмама на нерасписани конкурс за “Међународни Дечји песнички маратон“. Нажалост, одговарали смо, да за сада неће бити Маратона, али чим скупимо средства – наставићемо, иако смо слутили да све сиромашније друштво неће имати слуха за поезију младих, неће их много интересовати тај богомдани таленат младих поета да своју тугу, радост, импресије преточе у стихове.

 Свим тим песницима – учесницима „Међународног Дечјег песничког маратона“ који су сада већ сигурно признати песници у својим срединама, а можда и шире, упутила бих још једном, овим путем, уводну реч главног уредника из последњег Зборника изабраних радова – У МОМ ПОГЛЕДУ ЈЕ ЦЕО СВЕТ

                                   ПРОНАЂОХ ПЕСНИКА У СЕБИ 

                                    /Уводна реч главног уредника/

                                                 Драги моји!

 Дозволила сам себи, а верујем, нећете ми замерити, да поновим мисао Наталије Коцић из Ниша преточену у стих из песме ОРФЕЈ са 11. песничког Маратона, која би могла постати наш мото;

 Пронађох песника у себинаписах песму и послах је на конкурс Међународног дечјег песничког маратона у  Суботици.

Ви сте то управо учинили, а чинило је то већ неколико генерација младих песника испред вас, а надам се, дешаваће се то још дуго.

 Поново морам да се осврнем на прошлу годину, а то право даје ми чињеница да је овај Зборник на неки начи двоброј, дакле садржи и награђене радове са једанаестог Маратона. Цитирала бих неке делове из нашег билтена Лира где вам поручујем

 „Отворите пут вашој машти, погледајте око себе, ослушкујте природу, ослушните  људе око вас, замислите, шта би било – кад би било …

Пишите, бележите, оправдајте оног песника којег сте пронашли у себи …“

 Драго ми је што могу констатовати да сте ме послушали. Можда ме нисте ни чули, можда нисте прочитали текст – али, проговорио је песник у вама и послали сте много радова /могло је, наравно и више/. Почели сте више да маштате, да своје жеље смештате у снове у којима „досежете високо до звезда“, „далеко иза седам мора“.

„Дали сте себи крила“, „позајмили боје од дуге“, па њима обојили снове, покушали сте чак „да срцем својим обојите дугу …“

Покушали сте да „ухватите зрно радости“, да „дотакнете комадић неба“, да би одушевљено ускликнули –

„Све су ми стазе посуте цвећем“ – „У мом погледу је цео свет“!

 Истина, проплакао је понеки стих тешким сузама, претешким за ваше године, ваша нејака плећа, али сте ипак нашли снаге да све то преточите у песму и тиме доказали колика је моћ песника у вама.

Волела бих да у будуће разлога за такве ваше емоције има што мање.

 Због свега овога што сам нанписала, волим онај период када пристижу ваши радови. Радујем се свакој коверти, одушевљавају ме велике омотнице пуне стихова, позната и први пут виђена имена, адресе из бројних градова Србије, а узбуђено ишчитавам печате на којима пише Вишеград, Мостар, Вуковар, Бијељина, Подгорица … Нађу се ту и младе поете из Будимпеште, Хамбурга … а сви ти стихови на крају исплету венац различитости и обгрле оно црвено срце на корицама сваког Зборника – заштитни знак „Дечјег песничког маратона“.

 

И на крају, изражавајући још једном своје задовољство вашим радовима, а у жељи да напредујете све више и више – поручујем вам:

САЧУВАЈТЕ ПЕСНИКА У СЕБИ!

Срдачно ваша :                                                                         

                                                                            Наталија Јанић
                                                                            (председник клуба)

                                                                              

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)
историјат, 5.0 out of 5 based on 2 ratings