с.к.о. – 2017.

1. страна

САДРЖАЈ:

1. страна: СПОМЕНКА ДЕНДА ХАМОВИЋ (погледај биографију)

2. страна: МИЛОЈКА ЈЕЛОВАЦ

3. страна: ДУШАН ЂОРЂЕВИЋ       

4. страна: ДУЊА ЂЕДОВИЋ 

5. страна: АЛЕКСАНДРА РАДОВАНОВИЋ СТАРОВИЋ

**************************************************

СПОМЕНКА ДЕНДА ХАМОВИЋ

****************************************

1. ОСЕТИ

У погледу ти пијавице
И сунце је источно,
Хајде додирни ме

Муком усана тих стиснутих
Да изгризем ти из грла
Киселог нара свилом оклопљена зрна

И смоквама се насладим
Распуклим, презрелим,
У жудној тој души знам расту.

У рукама ми спавају змије,
Ватрене, грабљиве,
Жеља југа врелог их греје

Око тебе свијаће се и сладом тровати
Да горка река у заборав тече
Док жудња спаја далеке обале.

Срце ми је планина с дивљим зверињем
А у грму питома срна склупчана спава,
Не плаши се дивљине

Осети да је варка, а истина срна питома,
Залутала у светло ти ока
као лептирица трепери.

Тражи пут уплашена,
Тражи пут занесена љутим зрнима из нара
И сладом отрована из неубраних смокава.

Осети ме – додирни!
Додирни – да оживим те!
Додирни – да оживиш ме!

2. ПАМТИМ

Лик твој лута
Кроз маглу ока

Осетих
Уздаха ти крила

Осетих
Руке ‒ гране брезе

Осетих
Нежни додир усана

Осетих
Тела понирање

Јер још увек воли
Срце моје тебе

Али огњени бич смрви
Жеље наше семе

3. ЖЕТВА

Из таме ти ока лед и жар
У души ми ствара дар мар
Из срца зову сјаје сете
Певају плешу искре лете

Крила шире сиве препелице
Врцају мед вредне пчелице
Уснама лизни трагове слатке
У поље надања улиј сне жарке

Срећа немира и сјај надања
Сеју у жеље из срца семења
Искласају жито зраке сунца
Клас пада откосом жетеоца

4. РУДИ МИСАО

Израсла нада млада
Из кошуље од леда
Заспале очи ноћи
Угасле туге моћи 

Мисао руди сетна
Лута путања њена 
Небо гранала дира
Жеља медених хора
  
Тела звезда напила се  
И руке медене лепе се     
А ноћ испијају усне ‒
Сад мисли пламте пијане

***

5. ВОЛИ, НЕ ТРГУЈ

Извиру из младости жеље
Отварају у крви гејзире
Избијају у топоту срца
Сном те грле до врхунца

Врелином у мени запевај
Расанулој гнездо свиј птици 
Залепршала је крилима теби
Жуд пустињска отвара двери

Узбери плодове неме душе 
Замри у зову пути чедне 
Не броји трептаје жудне 
Трговац срцем све брише

6. ПОМИРЕЊЕ

У мимоходу црне и беле сене
Оплакују своје жеље остављене
У реци живота сан хучно јеца
Копни дах наде изгубљеног срца

Време је стало да дах сване
Да тама у светло утоне
Да суза у живот осване
Да сломљени сан песму гране

7. ВОЛИМ ТЕ

У миру голубице – знаш
Ватрене ноте спавају
Хајде, пробуди их
Угнезди у мисли

У душу сложи
И започни музику срца
Прстима од сунца –
Позивам на плес!

Желиш ‒ знам
Да ти руке свијем око врата
Сјај страсти утиснем у зене
А песму пути излијем на усне

А не знаш да ноте су –
Волим те ‒ волим!

8. ЉУБИМ ТЕ

У сребрној шуми
Језеро светлуца
Вода од меда и леда
Мирно се таласа

Буре ми у њедрима
Од трња и ружа
У слике претвара –
Боле ме и воле

Срце те љуби и руке грле
Јер знам ‒ осећам
И кад болиш ме –
Волиш ме

***

9. ГЛАДНЕ ПТИЦЕ

Сенка сам која те прати
И за љубав твоју живи
Окрени се ‒ обликуј ме
Утисни у мисли

Жудњом ме дотакни
Цвркут ноћни нек’ је води.
Знаш она песма птица
Гладних наших

Руке ми свиј око врата
Почни корацима танга
Усне ћу на уво да ти прислоним
И лед векова дахом отопим

У срце ћу медено саће
Цело да ти излијем
Загрли ме тајном тишином
И ћути ‒ само ћути

Предај срце игри
Па у корак валцера утони
И љуби ме, дуго, дуго…
И љубићу те, дуго, дуго…

10. ГНЕЗДО

Срце те гледа ‒ жеља милује
Плетенице челичне расплиће
Нежно гнездо сан у оку свије
Птићи се легу – поглед цвркуће

Од птичјег цвркута сунце гране
Озелене се драга сећања
А несташни додири их нахране
Из давних нам скривених лутања

11. КАНЏА РАТА

Зграби на стихију сећање
У крви изворе отвори
У крви поноре отвори
Канџа крвава
У срце заривена
Копа немилосрдно
Крв шикља
Бол стеже
Дамари вриште
Делићи искинути
У чељуст времена теку
Халапљиво их она дроби
Ждере хладно и сласно
Живот дане лије
Бедем нада диже
Брану душа зида
За хук невида
Он стеже и рије
Суза га купа
Не вида –
Умири
Бол се грана
И у мук слије

12. ЗАБОРАВ

Сунце из твог ока
Кишу је свило у лепоту дуге
Лук у мислима трепери
Песму нечујну пева

Осећања грабе за груди
Жеље заиграју
Мед у срце лију
Небо и земљу споје

Рој пчела је на пути –
У загрљају слатком
Трен заборав влада
А живот је трен снен!

***

13. БИЛО ЖИВОТА

Песма је сва осећање
Уздах душе песникове
Загрљај била живота
Времена и неумита

Песма поету милује
Сузе и осмехе грли
Гледа он грбаво време
Пева живота суштине

Песма је ковчег од злата
У драгуљ срца опточен
У њој су сузе кристалне
Времена бодље сложене

Песма је кажу и врећа
Боду трске осећања
Време иструли конопе
Грлу времена су даћа

Песма златна вечно сија
Из срца драгуљ заблиста
А вреће иструли време
Сече трске и конопе

Муње времена шибају
А песме душу милују
Вредности увек опстају
Ушћа у изворе лију

Песме силом не певајте
Уздах душе не вређајте
Мелеми су песме златне
Сила згази осећање

Песма је начин живота
Песма је дах осећања
Песма је извор и ушће
У песми је уточиште

14. СУСРЕТ

У предвечерје живота
У багремовој крошњи
У тој белини мирисној
Свио си жељама гнездо
Кад почео је сјај да опада
Са мисли дугиних боја
А страсна крв да тамни
И у камење се груша

Полетеле су птице беле
Из недара ми заспалих
У оку твом класје
За кору хлеба траже
Нахранио си их
Крилима те милују
И срцем грле –
Теби песме певам!

15. СРЦЕ

Чекам те вековима
Да отопиш лед у срцу
Звезде успеш у жеље
И тетовираш
Уснама nа грудима
Волим те ‒ Волим те!

Љубав се зовеш
У сенку ти се стапам
Да пратим те увек
Да ме осећаш увек
У сјај ока
Да ти се уткам!

16. ФИЛИГРАН

У очима ти сене занесене
Уточиште су тишине вековне
Крију те морске дубине тајне
Благо оковано лађе похаране

Дланове завукох у дукате златне
И сјајне изатка срце филигране
Сијају ноћу кад у токе небесне
Утапам бучне, а неме тишине

У том сјају злата певају сирене
Чујем их ‒ све ми немани опчине
И охрабре да разиграм дане
Које скроји живот а ненадане

***

17. У НАМА

Прислони ми срце на груди
Да из мутног ти ока
Све туге попијем
Сунцем их обасјам
И претворим у страст

Веруј ми да мелеме
У рукама пустим имам
И топлином ћу груди
Све ледене испарити капи
Под капцима ти мразним

Оцветаћу их чаролијом
Да поља ледена замиришу
Да пољубаца уберемо букет
Увенути неће никад ‒ хајде
Прислони ми на груди срце!

18. САН ЈЕ СТВАРАН

Видим да ти нема суза
Клиза на усне ‒
Пијем је

Видим да ти вир мисли
Вјеђе скупља ‒
Моја рука не да

Видим да ти на длану
Чвор туге спава ‒
Милујем га

Видим да ти на грудима
Трепти жеља ‒
Грлим је

Видиш ли да моје груди
Дрхте над твојим ‒
Сан је стваран

19. НЕВИНЕ БЕЛЕ

У грудима ти из пелина
Ружини пупољци ничу
Најлепши, мирисни
И разнобојно цветају

У ту богату башту
Преко плота завирих
Бедема каменог високог

Опи ме мирис лати црвених
Заслепи зене сјај сунчаних
И у невине беле
Срце спустих

20. СЕНКЕ НОЋИ

У овој тихој ноћи
Наше очи
Говоре

Цветају нам мисли
Док лептири немирни
Лете

Жеље нам се уплеле
У грабљиве руке
Хрле

Две сенке у ноћи
Таму дана гасе
Пламте

***

21. ТИТРАЈИ

Пева голубица бела

Младост

Пршти ватромет

Поглед

Дуга се свија

Жеља

Муња дрема

Страст

Копље црвено

Љубав

Пој славуја

Ноћ

Гнезде се вране

Врисак

Загрљај дана

Равница

Све ушћу тече

Живот

22. ГАЛОП

Галопира белац у крви

На шарцу је сете звон први

Вранац у сузу осмех смрви

Тројства утрка у крви жрви

У тркању дани изгарају

Јахачки коњи галопирају

Утрка тројства нема предахе

Смирује жито жића уздахе

23. БЕЛА ПТИЦА

Тог дана је из ока ти зрака

Распевала мук сивих корака

Стопио се наш ока блесак

У времену оста отисак

Насмејаног се сећам сунца

Обале и ужарених зрнца

Галебовог крика, твог поја:

Ти си моја…ти си моја…

На плажи су нам тела плесала

Додирима пут страсним клесала

Прхнула птица, сунце је пила

Ал’ киша јој је крила стопила

Зимна киша лије, не престаје

Сећање на твој загрљај траје

Слике још горе и зову снажне

Бришу очи од кише још влажне

24. НЕ ИДИ!

Утапаш ми се у зенице

и у жељу тонем ‒

али нећу да ти признам!

Лептир ти је пољубац

и шарган љути ‒

али нећу да ти признам!

Руке те грабљиве

топе ми мачеве ледене ‒

али нећу да ти признам!

Тело ти је змијски вијуг

и врелина пустиње ‒

али нећу да ти признам!

Извор жеље твоје

у врело се утапа моје ‒

али нећу да ти признам!

Хеј! ‒ Не иди!

Све признајем!

Окрени се!

Воли ме!

Не иди!

Воли ме!

***

25. НАИСКАП

Удахни ме и пиј
Трен овај имамо
На путу без знамења

Уснама чула охрабри
Пиј ме ‒ гутљај по гутљај
Опијаћу те док не пожелиш
Испити ме наискап

Разгранаћу руке
Покорно те загрлити
И утиснути сан у јаву

Отопићу пољупцима лед
Потражити ме у теби
Запливати у рекама твојим
И улити нас у Месечев осмех.

26. ИСТОЧИ

Сунчана сабља пружа се златна
Плач изгорела сече времена
И жељна сеје у поља житна
Да храни птиче крила сломљена

Кљуцај, кљуцај птиче мило
Са ожиљком ти цвркући
Видај житом ломно крило
Нек бол у смех пој изручи

Из сунца цвркут птице извире
У осмех река бола увире
Те две сестре ће слити токове
Обе у светло звездано плове.

27. ЗВЕЗДЕ СЕ БУДЕ

Под крошњом поносне тополе
Мисли се боре, скрушено моле

И пада чемерна копрена самоћи
Уздах се предаје љубавној моћи

У загрљају нежног бића
Да ли сна или младића

Распупољала се недра жене
У пупољке из жеље и стене

Моја си млада дрхтава срна
У шуми дивљој уграбљена

Не дам да те та опколи сета
Нек росна ти душа мени цвета

Волим младог сјај ти ока
Изронила си из вечног мука

А ја гладан одавно сних
Те звезде из очију ти сетних

Нек наше птице високо лете
Да из поља коприва узлете

Украдимо од живота осмех
Небески лет никад није грех.

28. КАМЕНИ УЗДАХ

Из додира зена птице беле и црне
Певају песме умилне љубавне
Упију срца тонове нежне и болне
И излију их у наше душе жељне

Жеље две душе ти тонови су сплели
И пољупци извиру, пут се пали
Шири се ватра ‒ слију се додири
Путују, лудују ‒ тај плес се ужари

У срцу је жар ‒ на телу твој длан
Под хаљином уздах је запаљен сан
А жеље греју и ватре из очију
И усне нам сјај тог извора пију

Степују додири ‒ моћна је машта
Свира на пути рапсодија живота
Уздах из камена и песма опева –
У кавезу су птице ‒ жар ока снева.

***

29. ИСКРЕ ДУШЕ

Срце поезију пише

А ваја дамар из душе

Снажна се грле осећања

И мисао спаја та ткања

Песму срце напише

Да разнесе буру из душе

И дрхтаве мисли отка

Мелем су за искру ока

Реч је мисао моћна

Упија је душа сетна

То вешто ткање Арахне

Вида невидљиве ране

Певати осмехе болне

Умеју ноћи бесане

Увија пев сете пијане

Да вида ране невидане

Сета истиче из ока

У реч је мисао слика

А песма лице умије

И сузе у осмех слије.

30. ТАЈ ПЛЕС

Спаковах жеље, наде младости

У карневала живе радости

Маске су срећне, плове на лицу

А јаву скрива тајна у свицу

Вилински валцер из око сева

Скривени танго у души пева

Маске се срећне воле лажима

На позорници животној свима.

31. ОБЛИВИОН

Тешка је тама у мени

А очију ти плам

Сева и говори:

Бол одсеци

Време изгори

Дођи ‒ загрли ме

Прохујало нек плес

Претвори у прах

Да из пепела

Бакља нова сине

Граби мисао музику

Пољубе се тела

Врисну бол снажни

Танго из мука извире

Плеше по животу

Плесачи горе а прсти

У живот заривени

Клијају из крви

Расту из страсне душе

Плешу а силно боли

Као једна душе дишу

У заборав тону –

Бакља се нова пали

Плешу… плешу…

32. ИСПОД ГОРДОСТИ

Сипају ти коприве из речи

Пеку, а скривене руже

Осетим мирис

Знаш ли да гребу речи

А рујна осећања

Гордост сече

Ружа ме опија и штити

Да не жаре коприве

И пружам ти руке

Загрли ме ‒ у очи погледај

Нек тишина прича

Ти – само ћути!

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)

Pages: 1 2 3 4 5