Жао ми је – Миленко Јосић

ЖАО МИ ЈЕ

 

Жао ми је што сам онај који јесам,

што бистра чистотом кап на длану ми усахла,

што корак поновљен не може бити,

што поглед и речи неизречене у неповрат одлуташе.

Жао ми је што само трње у врту моме […]

У прашини времена – Миленко Јосић

У прашини времена

У прашини времена разобличена суштина лежи,

оно што је било, као безнадежни одјек живота,

све разједињено, у ништа сједињено ничему не тежи,

а што ће бити, само још једна дуга узалудна голгота.

 

Пожелех неки други живот, неки други […]

Сутон – Миленко Јосић

сутон

 

Тражим те скривајући се иза себе,

док упорно свићу тешка јутра,

опет корачам трагом корака свога,

и већ осећам горчину сутра.

 

мучи ме та давно неизречена реч,

што лута по тамном беспућу мом,

као сироче отуђено […]

Киша љубави – Миленко Јосић

киша љубави

 

Из облака капи кише ишетале,

трепавици милој засметале,

на образ се страсно залетале,

обрвице драге подизале,

враголасто вешто окретале,

па весело мене сусретале.

 

А кораци брзи, лаки, поскакују путем, журе,

Неопростиви опрост – Миленко Јосић

Неопростиви опрост

Волео бих чути од оних што опрост великодушно дају,

зверској нарави што у неразуму ходи,

зашто у сусрет крвавој чељусти кроче и праштају,

да и то гази неман што у крви се роди.

 

Може ли се опростити па без […]

Ја хоћу човеком бити – Миленко Јосић

 

JА ХОЋУ ЧОВЕКОМ БИТИ

*

Jа хоћу човеком бити,

па мислити,

па мисао у реч преточити,

а онда рећи, и собом дело учинити.

 

Па чврсто пред себе стати,

и бранити,

светост стопе на планинској стази,

[…]

Река љубави – Наталија Јанић

 

 

РЕКА ЉУБАВИ

*

Тонеш … и

полако разараш

дубоку чежњу,

дајући прилику

да жељу претворим у уздах

спутан твојим пољупцима.

Зароњен у врело љубави

душа се твоја прелива

преко руба свог […]

Утамничени стихови – Наталија Јанић

 

УТАМНИЧЕНИ СТИХОВИ

*

Утамничила сам стихове,

ланцима оковала песму

сазрелу, да се откине са душе.

Раздевичила породичну слику,

окрећући наопако калеидоскоп

старих добро чуваних,

мени драгих слика.

Појављују се нестварни

искривљени, гротескни […]

Брани се сећањем – Наталија Јанић

 

 

БРАНИ СЕ СЕЋАЊЕМ

*

Кад ти се лађа разбије о хриди,

кад разбијени делови крену да плутају

свак на своју страну,

када те у сновима нападну гусари

попут оних са Кариба –

Брани се сећањем…

 

Ово није наше време – Наталија Јанић

 

 

ОВО НИЈЕ НАШЕ ВРЕМЕ

*

Ћутим.

Ћутиш.

Багреми процвали.

Ово није наше време.

Ћутим.

Ћутиш.

Процвао и дивљи кестен.

Још мало, па ће и липа

замирисати

укусом твојих