Невени – Јасмин Адемовић

 

НЕВЕНИ (Акростих Њој)

Немир отера и отклони тугу Експлозија осећања креира дугу. Величина њена не може да се мери Ерупција умиљатости границе помери! Надахнуће моје само она храни Апсолутно увек, целим бићем брани.

Адемовић Р. Јасмин

Суботица, септембра 2018.

Посвећено мојој највећој љубави, Глуховић […]

Моћ јесење вечери – Јасмин Адемовић

 

МОЋ ЈЕСЕЊЕ ВЕЧЕРИ

Јутарње је сивило одбијало на тужан начин, кишни облаци били су ми погрешан зачин… Непријатеља видех и у тмурном небу, трошна кућа, оронули камин… кости зебу…

Осећај неспокоја проструји кроз тело… Лишће, златно и смеђе, утонуло у бескрај. Залазак сунца прогута усамљено село. Барем да […]

Еп о суноврату – Јасмин Адемовић

 

ЕП О СУНОВРАТУ

Наступило неко доба врло тужно, што било је свето, сада је ружно… Свуда око нас разврат, неморал и блуд…! Спремите се добро… страшни нас чека суд.

Руше се домови, удара брат на брата… Падају мостови истине, лажи отварамо врата. Срцима завладаше неке силе мрачне… Горке […]

Мати – Јасмин Адемовић

 

МАТИ

Жар што одбија престати да гори, уточиште од туге која непрекидно мори. Када све тутњи, на све стране пуца, лепота чисте душе, нежно срце куца…

Вечити другар као дар од Бога, заштитник узбурканог живота мога! Потпуно сам сигуран и то није клише, Твојим се именом срећа […]

Кућа Адемовића – Јасмин Адемовић

 

КУЋА АДЕМОВИЋА

Снежни врхови Шаре, грациозни… Вукови у даљини завијају. Ниже тамо, тик покрај Бистрице, крај царскога Призрена, село Горње Љубиње. Истрајан народ се одгајао вековима… Част и поштење, градили кроз време!

Људи чистога срца, али преке нарави, кивни на неправду, племенити…! Ратници кроз живот који никад не […]

Жао ми је – Миленко Јосић

ЖАО МИ ЈЕ

 

Жао ми је што сам онај који јесам,

што бистра чистотом кап на длану ми усахла,

што корак поновљен не може бити,

што поглед и речи неизречене у неповрат одлуташе.

Жао ми је што само трње у врту моме […]

У прашини времена – Миленко Јосић

У прашини времена

У прашини времена разобличена суштина лежи,

оно што је било, као безнадежни одјек живота,

све разједињено, у ништа сједињено ничему не тежи,

а што ће бити, само још једна дуга узалудна голгота.

 

Пожелех неки други живот, неки други […]

Сутон – Миленко Јосић

сутон

 

Тражим те скривајући се иза себе,

док упорно свићу тешка јутра,

опет корачам трагом корака свога,

и већ осећам горчину сутра.

 

мучи ме та давно неизречена реч,

што лута по тамном беспућу мом,

као сироче отуђено […]

Киша љубави – Миленко Јосић

киша љубави

 

Из облака капи кише ишетале,

трепавици милој засметале,

на образ се страсно залетале,

обрвице драге подизале,

враголасто вешто окретале,

па весело мене сусретале.

 

А кораци брзи, лаки, поскакују путем, журе,

Неопростиви опрост – Миленко Јосић

Неопростиви опрост

Волео бих чути од оних што опрост великодушно дају,

зверској нарави што у неразуму ходи,

зашто у сусрет крвавој чељусти кроче и праштају,

да и то гази неман што у крви се роди.

 

Може ли се опростити па без […]