ЏИВЏАН
Баш је тихо ових дана
нема веселог џивџана
Јована се мами жали
каже да јој много фали.
Већ је давно прошла зора
ал га нема крај прозора
да мрвице хлеба скупи
да кљунићем стакло лупи.
Да цвркутом јутро јави
да песмицом живот слави
да нам радост, срећу пружи
да се с нама мало дружи.
После једно два, три дана
ево нашега џивџана
довео је гошћу једну
и отпевао песму сретну.
Поделио са њом мрве
и ухваћене мале црве
отада до нашег стана
долећу нам два џивџана.
Да цвркутом јутро јаве
да песмицом живот славе
да нам радост, срећу пруже
да се с нама мало друже.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply