КАД НА ВРБИ РОДИ ГРОЖЂЕ
Крај тужне врбе лоза је израсла
па крену уз врбу своје гране вити
да је утеши, да не тугује више
стаде је лоза својим гранама грлити.
Од тад Врба више није била тужна
већ пресрећна што није више сама
што је нашла неког ко је стварно воли
а не само да јој грање танко слама.
А на јесен корпари у сечу кренуше
па и врба на ред за сечу грана дође
ал сви се људи око врбе скупише
па вичу: људи на врби родило је грожђе.
И од тада ко је год туда пролазио
није могао никако да прође
а да се не зачуди и да закључи
да на врби може родити и грожђе.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply