КУПАЊЕ
Када се Драган купа
он ручицама лупа
радосно се клати
и ножицама млати.
Сву пену побаца
и играчке разбаца
мокар сунђер стиска
и од среће вриска.
О какве ли среће
кад по води се креће
скакуће и ђуска
и свуд около прска.
Ал’ мама се не љути
већ му осмех упути
и са њим се смеје
јер јој срце греје.
А кад се вода охлади
мама га из воде вади
па с пешкиром га брише
да не буде мокар више.
А он само скакуће
и скичи од силне среће
јер од купања у кади
радости нема веће.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply