Милост – Станчевић Сретен

МИЛОСТ

Оснажи ме Боже

да патњу издржим

не испуштај руку

јер једва те држим

у очајном страху

пада се бојим

у паклу одавно

пребивам, стојим.

Сенке ме црне

крилима секу

очи од суза

крваве, пеку

несрећна, бедна

душа ми јеца

пати и дрхти

над понором клеца.

У тами душа

срами се, гаси

јави се Боже

сина свог спаси

гребу ми срце

греси и беси

немој да ћутиш

јави се, где си.

Молим и клечим

вапим и јечим

пламене море

бивају горе

дрхтава уста

сува су, пуста

без снаге, гласа

а нигде спаса.

У задњем часу

светлост се проби

попали грехе

бесове поби

познато лице

пришло ми ближе

милост ме Божја

поново диже.

(Сретен Станчевић)

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>