НАЈЛЕПШИ ДАН
У шумици крај сребрне реке
скупиле се птице лепе
па певају тако лепо
да слуша их сваки зеко.
И вук страшни ћули уши
па све мило му у души
и медведу је лепо било
што му око срца тако мило.
Разнежиле се зверке љуте
и омекшале им мисли круте
одједном им лепша шума
свака душа радости пуна.
Као да пева шума цела
гране њише и малена јела
и сви цветови шарени на пољу
добили неку предивну боју.
Тако је било не само у шуми
већ и на целој лепој планети
свака је душа те песме чула
и љубав нежну што са њом лети.
У то се све на трен утиша
а дуга с неба испусти боју
и засија звезда изнад пастира
док анђели бели песме им поју.
Какве милине и дивних звука
благост и љубав пољем се шири
радосну вест анђели поју
да родио се Богић мили.
Тако је било тог дивног дана
покрај Витлејема малога села
где је у пећини Богородица
на свет Бога Христа донела.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply