Сећање на смрт – Сретен Станчевић

СЕЋАЊЕ НА СМРТ

 

Ко воштана свећа

живот се топи

свакога трена

неко очи склопи

дани пролете

године се роје

судбина клета

дође по своје.

 

Ко више има

теже ће мрети

судбину своју

више ће клети

тешко је оном

ког земљано веже

новац, богатство

ког окива, стеже.

 

Нереални снови

очекивања, жеље

све добро у души

загађује, меље

љубомора, презир

претешко бреме

не примај у срце

то проклето семе.

 

Ко узгаја љубав

судбу љубави кроји

милостиво срце

се смрти не боји

нек с љубављу зраче

сви кораци твоји

јер милост и љубав

изнад закона стоји.

 

Жртва, одговорност

су љубави дела

ко за друге живи

чека га хаљина бела

душа постати може

светла и чиста

само милошћу Бога

Исуса Христа.

 

Сирома ил богат

мрети се мора

ко умре пре смрти

том свануће зора

ко умре за грехе

сва злодела види

својих речи и дела

се искрено застиди.

 

Тад засјаће сунце

у покајној души

све сујетне куле

ће љубав да сруши

срце ће опет

да се радује, пева

ко невино дете

да у љубави снева.

 

Ко воштана свећа

иако живот се топи

са Христом не стрепи

душа очи да склопи

нек дани пролете

нек се године роје

покајничке душе

се смрти не боје.

 

(Сретен Станчевић)

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>