Бескрај у слободи – Дражена Ткалац

 

БЕСКРАЈ У СЛОБОДИ

 

 

Мишљење мишљења самог

казује ми мисао о мисли једној, која мисли да мисао бива, у тренутку казивања свог. Тежњом да уобличим неречено у рециво, садржајем одређеним људским умом, свјесно доживљавам несвјесно, кроз нејасне појмове изражене мислима јасним.

 

Помислих…

На правом сам путу који ка сазнању води, не схватајући да сам ухваћена у очиглед безизлаза. Безизлаза, у ком излаз вјешто узмиче и све више одмиче. Само једна спознаја о  свему томе јавља се као умска мисао казујући: ,,Пут,  који је потрага за цјеловитом истином и смислом бића, налази се у бескрају недокучивог који је на ничијој земљи и простору ничијем.”  Неухватљива, а опет препознатљива у оном билу немира и неспокоја људског духа који упорно трага за  мишљењем самог мишљења и у себи носи тежњу за казивањем неизрецивог…

                                        

Тежила сам,

да у свим условима који ван мене постоје и стоје, задржим своју унутрашњу независност. Слободу себе саме. Дошла сам у сукоб са свим видовима наметања, посједовања, па чак и са разним уоквиреним идеологијама. Приредих себи гозбу ума која је бивала опасна. Таква још увјек бива. Увјек ће бивати таквом… Док у себи крије, јос увјек скрива и увјек це крити могућност да измакне тло  под ногама. Да се утопи у себи самој као бескрај празног мудровања.

 

У мени

још тежња преживљава и дише, за знањем које је слободно и ослобођено од свих знања, сазнања. У оном облику кад постоји још само ради себе самог…

 

Усмјерила сам ум

у бескрај умовања. Ослободила га да слободан у дубину тоне. Мислила, једино такав може посматрат као што Бог то понекад чини. Без овде и сада. Наде и страха.  У простору брисања граница постојећег…

 

Ослободјена окова

уобичајених вјеровања, традиционалних предрасуда, мирно, непристрасно, једино из жеље за личном спознајом и знањем, увидјела сам да  тако ми тешко иде, још теже ми пада, то што људи не разумијуни ни себе саме. Ни друге ван њих,  као ни оне које у себи заробљене држе…

 

 

Не схватају,

не разумију да је слобода духа  једини начин да се слобода сазна, спозна, осјети, такне. Да се остане на путу који ка томе води. И што си више ти такав то те више осуђују. Ограђују у своје оквире скучености. Држе те у оковима. У мишљенима својих мисли, које вјероватно ни нису њихове. Не  спознавају да све је то лажно стање. Уништавају те!

 

Лагано уништавају

у твојој слободи. Све чине само да би ти показали да су заблуде њихове, идеологије, политичка увјерења, митови, пагански обичаји, унутрашњи пориви, сопствени затвори, уобичајена вјеровања, уоквиреност сопства, традиционалне предрасуде… ТОЧНЕ! И да су боравећи тако,  у сјенци свога над ја, заборављајући и подсвјест у свјести (која им у несвјести тоне и тамо се дави) ипак изнад тебе  и бескраја твога у слободи тебе самог.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: