Кад срце заболи – Сретен Станчевић

КАД СРЦЕ ЗАБОЛИ

Сујета празна

језиком жари

и ватре пали

у гордој души

грехе би своје

на друге да свали

што савест нежну

убија, гуши.

Кад срце заболи

сети се греха

и погрдних речи

које си реко

речи и дела

подлих и ружних

с којим си ближње

ко мачем секо.

Не дај да језик

опали срце

и разбије грађене

мостове драге

одбаци мисли

сачувај душу

речи нек буду

мудре и благе.

Смирена душа

ћути и трпи

не прима к срцу

сујетне речи

с трпљењем чека

палога брата

да савест и срце

љубав излечи.

(Сретен Станчевић)

 

 

 

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>