ЉУБАВ ЊЕНА
Кад више нисам имао наде
она је веровала у ме
кад нико схватао ме није
она је могла да разуме
кад сам се ваљао у блату
она је знала моју муку
кад сви су бежали од мене
она је пружила ми руку.
Кад је ветар кидао ми једра
она је била мирна лука
кад живот претежак је био
она ме лечила од мука
кад тама однети ме хтела
јача је љубав њена била
она ме чекала и бдела
чувала као добра вила.
Она је познала ми срце
она је видела ми душу
дошла је као летња киша
напојила ту земљу сушну
она је донела ми љубав
научила да опет праштам
да опет сањам, силно љубим
да опет волим, опет маштам.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply