МУЗИКА НЕБА
.
Кад погледам на те`
те твоје дивне очи
испуњене љубављу и топлином
и те твоје усне
окићене
прелепим шеретским осмехом
и бисерно белим зубима
што стидљиво вире…
Срце закуца – дивље
као бубњеви индијанског
ратничког там-тама
а опет
то исто срце
као жар на ватри пуцкета…
тиња – варнице ствара…
које плешу неке чудне игре.
тад, наста занос
од које крв прокључа у телу
и поста опијена љубављу
страшћу и давањем себе
свог чувствовања
свог постојања
свог била…
Тај додир је тако јак
а опет
нежан као најлепша свила
од које заигра свака пора
а онда тутњи у глави
музика нежна
а опет
тако дивља…
за трен изгуби дах
а опет
даха и превише има…!
Та чудесна игра чула и ветра,
звукова и мириса опојних
у ноћи,
тај поетичан плес
двоје који се воле,
у љубавном заносу
и ритму саме музике неба,
ломе крила
и тако нежно љубе,
чисто и несебично
стварају нови живот !
Leave a Reply