НЕРАЗУМНА ЉУБАВ
Веровaо сам дуго
речи твојој свакој
наседао ко слепац
причи смешној, лажној
у очима си мојим
била као вила
вешто си од мене
своју нарав крила.
Био сам твој пајац
трчао сам свуда
љубила те јако
моја глава луда
волело те силно
слепо срце моје
све сам тада даво
за те очи твоје.
А сад кад те немам
живети не умем
како љубав ову
могу да разумем
и зашто ова душа
тако страшно боли
зашто ово срце
опет тебе воли?
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply