ОКОВИ ПОНОСА
Умире ружа
у срцу моме
леде је хладни
ветрови ледни
стежу је речи
оштре и болне
гуше је дуги
тренуци сетни.
Зали је макар
са једном сузом
да васкрсне љубав
да опет се роди
загрли ме снажно
реци опрости
од окова душе
наше ослободи.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply