ПАХУЉИЦЕ БЕЛЕ
Пахуљице беле
са неба су пале
па радосно чекају
ручице мале
Да с децом се играју
и срећу да деле
да лица им озаре
и да се веселе
Да радују децу
да срца им згреју
па макар их газили
само нек се смеју
Да нежно их загрле
дечје ручице топле
да љубав осете
макар се и истопле
Јер пролеће кад прође
у облак ће отићи
а кад зима дође
до деце ће опет сићи.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply