ПУСТИ ЉУБАВ У СВОЈЕ СРЦЕ
Кога очарао није
нежни лептиров лет
кога још опио није
лепи мирисни цвет
кога загрлило није
топло јутарње сунце
тај још пустио није
љубав у своје срце.
Ко још туговао није
видећи рањену птицу
ко сузу још пустио није
гледајућ логорску жицу
ко још патио није
посматрајућ болест и сушу
тај још пустио није
љубав у своју душу.
Ко још тешио није
рањеног и палог брата
ко још молио није
да нестане смрти и рата
ко још бринуо није
и желео другоме боље
тај још пустио није
љубав у срце своје.
Ко још полетео није
слушајућ цвркуте птица
ком срце заиграло није
љубећи дечија лица
ко се још радовао није
кад дуга испусти боју
тај још пустио није
љубав у душу своју.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply