УСПОМЕНЕ ЉУБАВИ
Та увела ружа
још с љубављу сија
у срцу и души
стално изнова клија
дивна сећања буди
на љубав што је цвала
кад мени си руке
своје малене дала.
Та избледела слика
то парче папира
тако срце ми греје
тако душу ми дира
те успомене старе
још тако су живе
с топлом љубављу дишу
и боје дане ми сиве.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply