Az én Városom-Суботица – Елвира Петреканић

 

 

 

1. AZ  ÉN  VÁROSOM

 

 Talán  a  rónaság  teszi,

Hogy  szerényen,

Mint  egy  vidéki  rokon

Kicsit  álmosan,

Kicsit  karcosan  terül  szét

Szabadka –  a  városom.

Erdősávok,a  Palicsi    zöldje,

Aranyló  búzatáblák  rengetege

Szegélyezik.

A  történelem  vihara

Alakítgatta.

Ám  ő,  állta  a  sarat!

Valahogy…..kortalan  maradt.

Eminens  újítók,  tudósok,  sportolók,

Híres  művészek

Ugródeszkaként  használták.

Általuk  és  finomművű  épitményeitől

Lett,  szerénységében  is  ismert,

A  rónasági  városok  között.

Engem,  a  legszebb  szavak,  mint:

Kenyér,  kruh,  hleb,

Ljubav,  szerelem  és  szeretet,

Porodica,  obitelj,  család,

Dite,  djete,  dete,  gyermek

Mind  hozzá  kötnek.

Ő  meg  csak  áll,  rendületlenül,

Hagyományos  slingelt

Rokolyája  ráncaiban

Rejtegeti  számtalan  értékeit,

Gyönyörű,  míves  kincseit.

 

1. С У Б О Т И Ц А

 

Можда  је  то  због  равнице,

Та, његова  скромност.

Као  рођак  из  провинције:

Помало  поспан,  помало  нарогушен

Раширио  се  мој  град – Суботица -.

Међе  су  му:

зелене  очи  Палићког  језера

са  столетним  парком,

опшиви  шума  у  песку

и  мора  златног  жита.

 

Вихорима  историје  мењан

до  данас  издржавао.

Као  музика,  ванвременски  је  постао..

Еминентни  иноватори,  знанственици,

Спортисти,  славни  уметници

Из  њега  су  потекли,

Чинећи  га  и  у  скромности  његовој

славним,  међу  равничарским  градовима.

А  и  неимари  сецесијског  доба

Драгоцени  допринос  свој  су  дали.

 

Мене,  најлепше  речи  за  њега  везују:

Kenyér, kruh,  хлеб,

Љубав  szerelem,  szeretet,

Породица,  obitelj,  család,

Дете,  djete,  dite  i  gyermek……..

A  on,  grad  moj

стоји!  Неуништив,  тајанствен

скривајући  у  загонетним

шлингованим  наборима

лепоту  И  вредности  своје.

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>