1. AZ ÉN VÁROSOM
Talán a rónaság teszi,
Hogy szerényen,
Mint egy vidéki rokon
Kicsit álmosan,
Kicsit karcosan terül szét
Szabadka – a városom.
Erdősávok,a Palicsi tó zöldje,
Aranyló búzatáblák rengetege
Szegélyezik.
A történelem vihara
Alakítgatta.
Ám ő, állta a sarat!
Valahogy…..kortalan maradt.
Eminens újítók, tudósok, sportolók,
Híres művészek
Ugródeszkaként használták.
Általuk és finomművű épitményeitől
Lett, szerénységében is ismert,
A rónasági városok között.
Engem, a legszebb szavak, mint:
Kenyér, kruh, hleb,
Ljubav, szerelem és szeretet,
Porodica, obitelj, család,
Dite, djete, dete, gyermek
Mind hozzá kötnek.
Ő meg csak áll, rendületlenül,
Hagyományos slingelt
Rokolyája ráncaiban
Rejtegeti számtalan értékeit,
Gyönyörű, míves kincseit.
1. С У Б О Т И Ц А
Можда је то због равнице,
Та, његова скромност.
Као рођак из провинције:
Помало поспан, помало нарогушен
Раширио се мој град – Суботица -.
Међе су му:
зелене очи Палићког језера
са столетним парком,
опшиви шума у песку
и мора златног жита.
Вихорима историје мењан
до данас издржавао.
Као музика, ванвременски је постао..
Еминентни иноватори, знанственици,
Спортисти, славни уметници
Из њега су потекли,
Чинећи га и у скромности његовој
славним, међу равничарским градовима.
А и неимари сецесијског доба
Драгоцени допринос свој су дали.
Мене, најлепше речи за њега везују:
Kenyér, kruh, хлеб,
Љубав szerelem, szeretet,
Породица, obitelj, család,
Дете, djete, dite i gyermek……..
A on, grad moj
стоји! Неуништив, тајанствен
скривајући у загонетним
шлингованим наборима
лепоту И вредности своје.
Leave a Reply