Даљином претња – Дивна Лулић Јовчић

 

ДАЉИНОМ ПРЕТЊА

 

Раширих длан.

Испустих ти руку.

Не смем никад заборавити:

– Умеш да ходаш и сам!

 

Пред очима слика:

Ноћни шетач немирног хода.

Пре одласка у наручје тиховања,

пре поринућа до самог дна таме,

још је само накратко залепршао

крајичак црног капута.

 

Даљином претња.

Од недохвата.

Од недогледа.

Од прве стрепње у мени.

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>