ДАЉИНОМ ПРЕТЊА
Раширих длан.
Испустих ти руку.
Не смем никад заборавити:
– Умеш да ходаш и сам!
Пред очима слика:
Ноћни шетач немирног хода.
Пре одласка у наручје тиховања,
пре поринућа до самог дна таме,
још је само накратко залепршао
крајичак црног капута.
Даљином претња.
Од недохвата.
Од недогледа.
Од прве стрепње у мени.
Leave a Reply