КАДА МИ НЕДОСТАЈЕШ
Када ми недостајеш
затворим очи
и мислим-овде си…
Укротим ветар
Над гробовима својих сећања
дишем дубоко
И мислим-овде си…
Када ми недостајеш
смејем се
и пролазим сваком улицом града
којом смо ходали
мислим-овде си…
Када ми недостајеш
преварим ноћ
бежећи на другу страну света
где се бојом твога ока јутро рађа
и мислим-овде си…
Када ми недостајеш
лажем себе
и у лажи као никада верујем
мислим-овде си…
Када ми недостајеш
сама себи сам сувишна
у тој празнини
док кротим ветар
варам ноћ
верујем у лажи
и мислим-овде си…
Leave a Reply