НЕВЕСТА
Пробуди уснуле анђеле у мени
заплети ми маслачке у немирне косе
нека ми се сунце на образима зарумени
нека ме немирни ветрови светом разносе.
Улиј ми боју неба у очи
по телу ми проспи златну прашину
додај и коју капљицу ноћи
и песму шуме да разбије тишину.
Обуци ме у нежну белину перја
прсте ми окуј дијамантом росе
око струка црвено ради празноверја
под стопала златног жита откосе.
Па ме венчај за зелена поља
за хладне реке што узалуд протичу
нека ме птице на крилима носе
док облаке мекане,беле дотичу.
И пусти ме да летим од града до града
да се морима бескрајним дивим
и да тако чиста, лепа и млада
заувек у кутку тебе живим.
Leave a Reply