МАЈЧИНА ЧАРОЛИЈА
Стоји мама крај узглавља,
на чело ми усну ставља…
Па ми косу руком глади…
као вила све то ради…
Шапатом ми дражи лице:
„ Очи моје сањалице“, …
Затим љуби врх носића,
онда десет ми прстића!
Под јорган се мој увуче,
па ми као голуб гуче!
Осмехну се очи снене,
загрљај … и прича крене:
„Био једном један цар
и принцеза лепа млада…“
Свака реч је као чар,
свако слово је к’о нада…
Сан на очи све је ближе…
Док се прича тихо ниже,
око мене руке свија
та мајчина чаролија!
Сузана Кривокапић
Leave a Reply