КАД БИ…
У глави ми увек збрка,
као хорор, ужас, страва…
Тресе ме ко струја фрка!
Због два ока небоплава…
Кад га сретнем, сва устрептим…
Сва од пене и немира!
Погледам га, па полетим!
Са крилима од лептира…
Његова ме љубав боли…
К’о маслачак – нежни ветар,
кад би хтео да ме воли…
Бар секунду, милиметар…
Сузана Кривокапић
Leave a Reply