О како су дивни путеви твоји Господе – Сретен Станчевић

О’ КАКО СУ ДИВНИ ПУТЕВИ ТВОЈИ ГОСПОДЕ!

О’ Господе, где си?

Где си да ме избавиш од слепила мога,

да ми даш снаге,

да извучем ноге из лепљивог блата грехова мојих.

Где год да погледам,

моје очи не могу да те виде,

а трулеж и смрад са хањине моје

се вуче и каља дело светих руку Твојих.

Знам, заслужио ништа нисам,

и нема на мени и у мени ништа што бих ти могао дати,

сем покајног срца и тихи вапај дављеника,

чији глас само Ти Боже можеш чути.

Ништа сам без Тебе мили Боже,

само зрно црног песка,

у бескрајној пустињи

људске гордости и неразумевања.

Само већ трулежном руком

исписано име у пепелу,

којег и најмањи поветарац заувек брише,

као да никада није ни постојало.

О’ Господе, колика је љубав Твоја,

кад са крста покајаном блудном сину

Ти прободене руке пружаш

И нудиш му царство небеско.

О’ Господе, како те видео нисам

кад у свакој твари твоје име светли

светлије од свих звезда на небу

и греје срце праведника.

О’ Господе, како је дивно служити Теби,

и живети окупан светлошћу бескрајне љубави Твоје,

мирисати мирисе, који греју срце и душу,

и бити окружен ближњима који те искрено љубе.

Како је дивно међу Светима бити,

и удисати освећен ваздух испуњен мирисом 

мироточивих моштију и икона,

и крепити душу анђелским појањем монаха .

О’ како су дивни путеви Твоји Господе!