ОДРАСТАМ,САЗРЕВАМ
Док слушам
звукове умилне срцу мом,
видим боје мојих сећања,
са горчином, прожетом
слаткастом опијеношћу заноса
младих година,
додира…
саткана од снова
паукове мреже давања
под немим погледом
пуног месеца.
Одрастам,
сазревам, изгарам,
падам, устајем, вапим,
понизно молим, отимам,
ломим,
и тихо зборим,
немо волим
у горчини спокоја.
А тај, тај страшни бол
сломљених ми крила,
чекам да се стиша – умине
и да поново нарасту откинута пера..
па да се винем опет у нове висине,
освојим неосвојене даљине
са ожиљком које носим болног хтења
и још једном од многих закрпа
климаво захептаном
на срцу опраштања,
и капима росних пахуља успомена
свог животног испуњења
Шворц Зорица 12.02.2013
Суботица
Leave a Reply