ОСТАРЕЛО ВРЕМЕ
Разгрћем снове,
тражим те …
Тама се мота око ногу,
саплиће ме.
Око мене залеђена празнина.
Покушавам да обликујем
оно што је остало од мог памћења.
Празнина уместо одговора.
Згуснуто ћутање.
У провалији између две секунде
бљесну светлост.
Парче уобличеног тренутка,
на корак од сопственог нестајања.
Измакло се време – остарело.
У смрзнутој ноћи одзвања тишина.
Још увек разгрћем снове,
тражим те …
Leave a Reply