СЕЋАЊЕ
У гранама врбе
Заплело ми се сећање.
Дрхти на ветру
Одолевајући олујама.
Увек с пролећа
Као поленска грозница
Заголица ми ноздрве
И непогрешиво подсети
На један кутак јула
Где сам те оставила
Да збуњено гледаш за мном
Док сигурно корачам низ алеју…
Leave a Reply