Сутон – Ана Ирмеш

 

 

СУТОН

.

Зашто у оку суза засветлуца,

зашто у глави афрички там-там?

Зашто ме гони кармичка муза,

сутон када пада, ја изгубим сан.

Зашто ми вече заокупља мисли,

знам и други су понекад сами.

Већ више пута болови ме стисли

и чудом сам се отргла тами.

Зашто се сутон привлачи души,

ко то тако тужно улицом корача?

Зашто се сан одједном руши

и нејасно видим оштрицу мача?

Не волим сутон, ником не припада,

напушта дан, кад се спрема ноћ.

Рађа се увек, док вече пада,

не служи ником, а има чудну моћ.

Зашто се ноћца приближава мени?

Остави мој бол, већ дуго живим с њим!

У сунчаном кругу тражим место себи

слутим тишину, а не мирим се с тим.

Зато у оку суза засветлуца,

зато ми вече односи сан.

На врата ми тишина куца,

зато у глави афрички там-там.

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>