„ЗАКЛЕТВА“ – аудио – Вукосава Вука Мутабџија
ЗАКЛЕТВА
Клела сам се цвећу и падању кише
после њега љубити никог нећу више.
У том часу заклетве, нејака сам била,
одрекох се љубави и Бога,
живота ми мога! Поломих себи крила.
Оста ми самоћа. Самоћом суза крене.
Погледом топлим, ја се пробудила.
Летела бих и летела – заклетва опомиње!
Срце гори пламеном новим и боли.
Заклетво клета, шта уради од мене!?
Очи су ми сузом испијене, боре на лицу,
срећу моју гледам – звезду падалицу.
Срећа је волети и вољен бити,
заклетва – мој грех је, шта да тражим?
Време и трен те слабости моје
сад само молитвом блажим…
Вукосава-Вука Мутабџија
Leave a Reply