БИОГРАФИЈА
АНА ИРМЕШ, бабица у пензији, рођена је у Суботици, 03. јуна 1929. године.
А како је постала баш бабица, једном приликом испричала је за ванредни број нашег билтена “Лира”.
Одлазећи у књижевни клуб младих који се налазио садашњем Српском културном центру “Свети Сава”, где су се окупљали и дружили млади људи различитих профила и струка, новинари, песници, писци – и тамо је у неким новинама прочитала да је отворен конкурс за ПРИМАЉСКУ школу у Ријеци за нове полазнике.
Мислећи да је реч о ПОМОРСКОЈ школи и да је посреди штампарска грешка, пријавила се на конкурс маштајући о пловидби морима на неком лепом броду, купању на далеким сунчаним плажама …
Након месец дана добила је позитиван одговор и требала је одређеног датума да се јави у интернат и собом понесе бели мантил и белу капу, што ју је зачудило, али мислећи да је то због заштите од сунца, појавила се опремљена како је речено, али разочарењу није било краја када је сазнала да ПРИМАЉА заправо значи – БАБИЦА.
Да је имала новца за повратак, вратила би се кући, а овако, није било куд. Од 83 пријављених кандидата, њих 44 је стекло диплому, а међу њима била је и Ана.
Наравно, касније је заволела свој племенити позив и отишла у пензију из Градске болнице у Суботици као омиљена бабица.
Са књигом и поезијом се дружила одувек. Писала, говорила своју поезију напамет на бројним песничким манифестацијама, чак и у познијим годинама, као што то чини и данас. Песме су јој објављиване у заједничким зборницима, часописима, збиркама чланова Орфеја:СТАЗЕ и НА ПУТУ ДО ЗВЕЗДА.
Објавила је самосталну збирку песама под називом НОСТАЛГИЧНА СЕЋАЊА.
Преминула је 13.11.2017. у Суботици.
ПЕСМЕ – садржај :
1. Без тебе
2. Поета
3. Свитање
4. Самоћа
5. Тужна сам
6. Сутон
7. Још памтим
8. Сумња
9. Знаћеш
10. Странац
11. Глад
12. Песма бола
13. Одлазак
Leave a Reply