ДУГА
Рођена из мрака,
ушушкана у плаветнилу својих очију,
снивам небо попрскано звездама,
Месец, и себе како бројим кораке
у његовој прашини
Сањам тебе, далеког и сненог
у наручју реке…плуташ
Нестајеш у животу у којем се не сналазиш
преварен у урлику туђих страсти,…
Будим се у светлу, истерана из твоје таме..
да лутам пољима дуге,
док не пронадјем свој свет,
иза планина твојих раширених зеница
Будим се !
Leave a Reply