Истина од бајке – Михајло Голубовић

 

2. ИСТИНА ОД БАЈКЕ

 

 

Истини од бајке већ пролази време

Размакло се небо шаље нове теме

Цвећу са балкона и његовој боји

Повијено хладним дане своје броји

 

Дадох себи право незнам да л сам смео

Да поздраве пошљем кад сам срцем хтео

Нечем што је лепо и што очи гали

Сад дани су цвећу на колена пали

 

Песма зна за лепо зато песмом зборим

Пристигли су дани којим мисли морим

Цвећем душу појих у тренима неким

Љубав си му дала срцем бринеш меким

 

Очи које нежно очи своје шире

Мораће уз немир миром да се мире

Брижно ћеш се бринут кроз студене дане

До пролећа првог када топло сване

 

Још ће негде неко погледом да пати

Тужним ћу ја бити и ти ћеш то знати

Уз тебе и цвеће поштоваћу дан

Кад с пролећа дође да понови сан

 

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: