ПО ЧЕМУ ДА ПАМТИМ
*
Данoм лепим биваш када очи будиш
Кад обасјаш јутро и свитањем трудиш
Искру из твог ока да је мени пружиш
И у моме оку поглед да пробудиш
Кажи шта год хоћеш док се тихо крећеш
Старо ће отићи ново ћеш да срећеш
У игри времена ти си мене срела
Косо моја седа блузо моја бела
Сретно оглашаваш писана ти чеда
По сећању копаш што ти мира неда
Разгранате мисли писане дилеме
И у свакој видиш један део мене
Када тебе нема ја знам где те има
У песмама твојим и стих си и рима
Где си своје благо проткала кроз груди
По томе те памтим и још многи други
Још сва твоја блага живе ту са тобом
У твоме сам благу и ја својим добом
У грудима знаних и незнаних људи
Обоје смо песма која из сна буди
По чему да памтим оно у чем јеси
Са песмом Априла ето мога где си
Први јасмин јутра априлом што ниче
Ето нечег твога где и мене биће
Leave a Reply