НЕЧЕГ СВЕТОГ ИМАШ
Шапат твога гласа
Што ка мени тече
И прелепе боје неба
Када пада вече
Све се тако топло
Привија на груди
Топло је у мени
И кад зима студи
Тихе речи твог шапата
Немир су у мени
О том песме творим
И поклањам жени
Топле речи сваког доба
Даваћу и опет ћу дати
А ову ћу пуне душе
Бисером ја звати
Нечег светог имаш
Од Бога у себи
Лик са фреске сваке
Искри сад у теби
Кандило је твоје
Пуно светог плама
У сваком си оку радост
Никад собом сама
Добрим делом својим
Сво ћеш добро стећи
Што си једном дала
Више њих ће рећи
Оставила јеси
Добар пут за собом
Ко ти траге следи
Живи сретним добом
Leave a Reply