Лепото вечна – Михајло Голубовић

 

1. ЛЕПОТО ВЕЧНА 

 

Лепото вечна сред равнице ове

Где језици многи ко гондоле плове

Ти најлепша дамо с језером крај себе

Богата равницо најтоплији хлебе

 

Суботице реко, реко незаспала

Људима си отворила срце, мени део дала

Врлу песму теби, изданом ти снагом пишем

Још тренутак који стобом бих да дишем

 

Мало знам о теби бајко моје бајке

Тебе се присетим пред гробом ми мајке

Јер у теби видим мајка што ми беше

И Орфеја с лиром ком струне не греше

 

Дођем ти и одем, сетан пред одлазак сваки

Кад не будем дошо нешто се је збило,

Oстаните јаки

Предан путоказу што равницом језди

Као ласта своме гнезду где се увек гнезди

 

Мало знам о теби тек део од малог

Како то да мењам сред корака сталог

Људи што у теби живе украсом су града

То осећам душом којом срце влада

*

*

*

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>