РАЂА СЕ СВЕТЛОСТ
Око мене светлост, валови лепоте,
нијансе љубави душа тек открива …
Колико до јуче веровах у нешто,
а ја заправо и не бејах жива …
Полако се будим, преспавах животе.
Титрај светлости развија ми крила.
Шта сад да кажем?… Помози Господе,
где сам до сада ја заправо била!
И све те године преспаваног пута…
поклоњених љубави, проживљених дана ..
Како сам могла толико да пружам,
а да моја душа, стално буде сама..
Нема више страха, неизвесност бледи …
Извесност јутра није више страна …
Топлина светлости уклања тмину
и душа израња са дна океана.
Док сваки талас хита своме циљу,
оркани смирују буру настајања.
А тамо негде, на површини воде,
рађа се светлост мог новог дана.
Leave a Reply