Ужитак мора – Марија Марки

 

УЖИТАК МОРА
*
Сунце је већ на измаку, светлост се шири на плавом мору.
Док шетам обалом, слушам хармонију таласа.
Галебови у јату, као да их неко призива.
Та тишина и звук ме опија.
На пучини негде далеко видим бродић, као да је залутао,
баш као ја у својим мислима.
На тренутак као да ми неко фали.
Речи слатке загрљај нежни,
као да ми је поветарац читао своје мисли.
Па ме милује по целом телу.
Скинем сандале, мочим ноге, у пенушаву слану воду.
Која жубори кроз прстију.
Осетим мекани песак у којем остављам своје трагове.
Можда ће ме неко пратити?
Ко то може знати.
Ту и тамо нека стена ужива у миловању морске пене,
као да их додирују бисери.
Осећам бескрајну слободу, и уживам ову природу.
Која се заиграла испред мојих очију, нешто неописиво лепо.
Море море толико те волим, као да сам се заљубила у тебе.
Сутра одлазим жао ми је да те оставим.
Али понећу са собом сву твоју лепоту и чари,
што си мојој души поклонио.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: