ПОВРАТАК У СВЕТЛОСТ
*
ТО могу да објасним
само ријечју коју ћутим
кад престане слух
дослух у смијелости стане
чујност чулног
што времену и простору
се удвара
трајање се руга
утјехи о мом постојању.
ТО могу да дам
на увид себе – као сазнање
кад доказ обасјан
свијетлом изнутра
изнова у сопству ме ствара
сачувати засљепљење
очију слијепих
док вид не проговори
тишином нутрине свијета што ме рађа.
ТО треба помакнути
инвалидношћу покрета
силом кретње као ништа лакше
у нешто чега нема –
у тим понорима плачу птице од пепела
и слијепо сунце грца
закопано
у најразличитијим могућностима
сопственог несјаја…
Али има нешто
што могу објаснити само
тишином –
да дам на увид и сазнање
очима загледаним у извор
док гледам и слушам
уроњена у простор дубине
освјетљена собом
имам све што ми припада.
Та чиста врлина
апсолутног савршенства
непревазиђена љепота…
ТО –
што слично је празнини,
у прекомјерности изобиља
има свој пут и истину
у превареној сржи
док оплођену себе сличну себи стварам
у крви мојој што везује тишину и зрак.
*
Leave a Reply