ЗА НЕГДЕ НЕКОГ…..
Скривени иза маски људскости
шетамо ноге, које су нам мајке даровале
испод капуљача вире очи..гледају у
блатом, попрскане плочнике
мимоилазимо се, благо додирујући
рубове сенки својих малих личности
некадашњи љубавници се опраштају, погледом у страну
немо, готово свечано пружајући руке опроста
њихова исцрпљена лица делују још блеђе на киши која пљушти,
пљушти и шамара …
као да их опомиње на сву неискреност и театралност, којом су
испунили своје животе и убедили друге у срећу….
које дакако није било
Шетам кроз живот, завирујући у своје срце
понекад у туђе умове и ухватим себе да плачем…
не оним женским сузама, које зналачки изнуђују самилост и љубав
већ сузама детета, детета , које чезне за погледом..
за додиром истине..за људима отворених срца…
чезнем за љубављу међу нежељенима…..
нељубљенима….
живећи у својој утопији..или, пак ,надањима за неко боље сутра…
Leave a Reply