1. ЛИРИ МОГ ОРФЕЈА
Сва су чула једним
Дотакла се неба
Кораком лаганим
Знају куд им треба
Уронит са песмом
У душу човека
Благе речи риме
Сад и она чека
Док се зора буди
Кроз поспане снове
Кроз освите ране
Очи њене плове
Кроз осмехе топле
Свитајућег зрака
Грли дан пред собом
Нежна али јака
Шта ће сутра донет
И са каквом бојом
Остаћу да питам
Ту пред песмом мојом
Метеж ми је доба
Привео до краја
Не гледај ме тако
Оком тужног сјаја
Видим да освајам небо
И немо се дивим
На рубу живота
Ја пресретан живим
Јер имам што имам
И не требам више
Ризница је блага
Којој ево пишем
Лепотом ти речи
Песму ево творим
Колико је лепа
Ја небих да зборим
Теби песмо моја
С лире мог Орфеја
Шаљем нежно цвеће
Из небеских леја
Leave a Reply