Reménysugár – Елвира Петреканић

 

REMÉNYSUGÁR

Amίg a rosszindulatú sors Vigyorogva játszik velünk, Kétségbe esve Fogjuk a kezünk, S bukdácsolva De tovább megyünk.

Mialatt Demoklész Kardja alatt haladunk, Szorosan Egymásba kapaszkodunk. Vékonyka reménysugár, Még megadatott nekünk.

Feszít a csend, Égnek a szemek: Talán nem….. talán mégsem! Pattanásig dobol a halánték… Nem […]

Да ли – Адријана Маријанушић

 

ДА ЛИ

*

Да ли можемо заборавити корене Бити било шта без станишта, куће, огњишта Да ли можемо гледати небо широм отворених очију Ако нам је мрак у души Светлост не боји наш поглед Пут испред нас је мрачан и тих пун слутње Ако сам искрена Свака искреност […]

Облак – Миленко Јосић

ОБЛАК

Где идеш облаче бели, Куд путујеш да ми је знати, И зашто јаблан у висини смели, Гранама маше и тебе прати.

Безбрижно пловиш,неповратно,лако, А знаш ли шта тамо те чека, Или се играш само са ветром тако, И бежиш к‚о чежња моја далека.

На своду небеском […]

МИЛЕНКО ЈОСИЋ – Биографија

БИОГРАФИЈА

***

.

.

.

.

МИЛЕНКО ЈОСИЋ, рођен 1955. године у селу Слатина код Лознице. Са две године кренуо на путовање и дошао у Суботицу. Завршио средњу техничку школу и тек у касним годинама осетио потребу да ствара.

 

[…]

Граде мој – Ђорђе Сувајџић

ГРАДЕ МОЈ

(Városom)

Ветар уз шум к’ мени уз грм гране шаљу птица пој Прво слово ту је сков’о ђак малени Бачке сој. Многи су д’ни од тад прошли, ипак ме чек’о мој град и сед’ Баја до бескраја шета багремаром сад.

Граде мој, вољени граде мој, […]

Пачирски пут – Габријела Диклић

   

ПАЧИРСКИ ПУТ

 

По широком Пачирском путу

што се пружио срид равнице

изнико коров и травуљина

и по ди који стручак титрице.

Ни салаши што нуз пут стоје

нису ко кадгод чисти били,

оронили, руше се сами,

[…]

Песник – Вукосава Вука Мутабџија

 

ПЕСНИК

Ја песник –

певам

у славу долазећег времена,

у којем људи неће марити ,

за разлике, између расе

и веровања.

Пролазиће кроз време онај

који сваком и свему вредност признаје,

и све […]

Постојим – Теодора Зорић

ПОСТОЈИМ

Не гледај ме тако,

могла бих се сетити

да негде постојим,

па да изујем ципеле

и боса потрчим.

Не зови ме никако,

могло би ми се учинити

[…]

Срећа – Стеван Смуђа

 

СРЕЋА

Срећа није само оно што умеш и знаш… Срећа је оно што осећаш,

Ал’ важно није, Само, Оно што осећамо, Већ важно јесте Увек, Оно што чинимо,

Дође то онако, Полако… Па јако…

Бгд. Јуни 1995

[…]

Ужитак мора – Марија Марки

 

УЖИТАК МОРА * Сунце је већ на измаку, светлост се шири на плавом мору. Док шетам обалом, слушам хармонију таласа. Галебови у јату, као да их неко призива. Та тишина и звук ме опија. На пучини негде далеко видим бродић, као да је залутао, баш као ја у својим мислима. На тренутак […]