Honnan jöttem-Одакле потичем – Елвира Петреканић

 

 

2. HONNAN JÖTTEM?

Honnan jöttem? Ahol telente

A falut térdig érő hó lepte.

Ahol az utcák lejtőin, a hidegtöl

Kipirul arcú és kezű, kacagó gyerekek

Adriai elégia-Јадранска елегија – Елвира Петреканић

 

 

1. ADRIAI ELÉGIA

A tengeren járok.

Rózsaszín s zöld kavicsokon hálok.

Ajkaimon a só kicsapódik,

Ne old le-Не одвезуј – Елвира Петреканић

 

 

 

2. NE OLD LE…

Szememről a kötést

Most már ne old le!

Rózsaszin maradjon

Köröttem a világ.

Ha csupasz szemmel

Szétgurult perceim-Расути минуту – Елвира Петреканић

 

 

 

 

1. SZÉTGURULT PERCEIM…

Mindíg lessz, mint másnak is,

Valamilyen holnap előttem.

Ettől sohasem féltem.

De kívülröl jött események

[…]

Az ősz-Јесен – Елвира Петреканић

 

 

 

2. AZ ŐSZ…

Idősödő dívakent,

rafináltan rakja magára

gyönyörű szineit, az ősz..

Hijányzol-Недостајеш – Елвира Петреканић

 

 

1. HIÁNYZOL…

Hiányzol. Mind többször

S mind jobban.

Nappal és álmaimban.

Hiányzik hangod nyugtató ereje,

Szavaid bölcsessége.

[…]

ЕЛВИРА ПЕТРЕКАНИЋ – Биографија

БИОГРАФИЈА

Елвира Петреканић

Рођена у Суботици 1944. године. Поезију пише десетак година и до тада је њен избор била проза, написала је више прича, монолога, скечева шаљивог садржаја и аутобиографски роман. Пише углавном на свом матерњем мађарском језику и преводи своје песме на српски језик.

Секретар је клуба „Орфеј“.